POČELA JE IZGRADNJA DOMA
Od samog osnivanja PD "SANDžAK" postojala je ideja da se napravi planinarski dom. Sva veća društva u zemlji su imala svoje domove i to je bio, može se reći, statusni simbol jednog stabilnog i uspešnog društva.
Želje i volje je bilo ali se nikad nisu stvorili pravi uslovi za to. Uvek je bilo nekih smetnji za ostvarenje te ideje, bilo da je to nedostatak lokacije za izgradnju, bilo da je to nedostatak novca (jer planinarenje u našem gradu, kao uostalom i u drugim gradovima u zemlji, nije bilo popularno kao drugi "uspešni" sportovi kao npr. fudbal), bilo da je to nedostatak članova. Najzad je, krajem avgusta 2005., društvo (sasvim slučajno) dobilo povoljnu ponudu da kupi jednu stariju brvnaru. Po rečima vlasnika brvnara je bila dimenzija koje bi sasvim zadovoljile potrebe našeg društva. Posle kratkih konsultacija odlučili smo da pokušamo da realizujemo tu ideju. Trebalo je sad obezbediti samo dve stvari - novac i lokaciju.
Krenuli smo na rizik da ćemo novac nekako skupiti. Lokacija je bila veći problem. Imali smo na umu da bi na kraju krajeva brvnaru mogli postaviti i u Razdolju. Jedini problem je bio taj što u blizini nije bilo vrhova koji bi bili atraktivni za penjanje. Ali pošto hrabre prati sreća tako smo i mi imali sreću da upoznamo jednog iskusnog planinara iz Tutina koji nam je predložio lokaciju.
09.10.2005.
Hodo Katal, književnik iz Tutina, nas je poveo na Mokru Goru i pokazao nam jedan proplanak u podnožju vrha Pogled. Proplanak meštani zovu "Bunarevi":
Proplanak je bio u sred šume i savršen za postavljanje brvnare. Bilo je dovoljno daleko od civilizacije da budemo mirni od gradske vreve i dovoljno blizu vrha Pogled (2154m) da možemo praviti akcije za članove i goste. Do vrha se stiže za 3 do 4 sata pešačenja (zavisi od ekipe i vremenskih uslova) po izuzetno lepim stazama kroz netaknutu prirodu. Na proplanku postoji izvor i poprilično mesta za postavljanje šatora i logorskih vatri.
Posle dogovora da je to prava lokacija uputili smo zahtev šumskom gazdinstvu u Tutinu (koje je vlasnik pomenutog zemljišta) za odobrenje za izgradnju planinarskog doma na toj lokaciji. Direktor šumskog gazdinstva u Tutinu, Hako Džudžević (inače poreklom iz tog kraja i takođe veliki zaljubljenik planinarenja), dao nam je odobrenje za izgradnju i mogli smo početi.
16.10.2005.
Skupila se mala ali odabrana ekipa entuzijasta, poneli alat i krenuli u raščišćavanje terena i izgradnju. 
Vrlo brzo su se ukazali prvi obrisi temelja našeg budućeg doma.
22.10.2005.
Priprema je završena. Trebalo je sad rasformirati brvnaru, prebaciti brvna i daske i sklopiti je. Rasformirali smo je relativno lako, natovarili na kamion i krenuli da je iz Crne Gore prebacimo na našu lokaciju. Na crnogorskoj carini su nam pravili malo problema zbog polutrulih brvana ali smo na kraju srećno dovezli kamion u blizinu lokacije. Pošto smo imali vrlo malo (neki od nas nimalo) iskustva sa brvnarama mislili smo da ćemo lako prebaciti ta brvna i daske na lokaciju ali se na kraju ispostavilo kao nepremostiv problem za nas.
30.10.2005.
Bili smo prinuđeni da angažujemo traktore da nam izvuku brvna i daske do lokacije. Meštani su nam pomogli i uz malo muke i uz pomoć sajli brvna su stigla na proplanak. 
Posle prvih problema (i malo izgubljenih živaca) tek sad smo mogli krenuti u izgradnju doma. Uz Hodovu stručnu pomoć ukazala se vrlo brzo osnova brvnare.
Lepo je krenulo ali smo ipak shvatili da nam treba stručna pomoć lokalnih majstora. Pošto mi nismo bili slobodni radnim danima a svaki dan nam je bio dragocen (jer se zima bliži), majstor Mehdija Đerlek iz Drage je sa svojim sinom prihvatio da uz pomoć trojice iz našeg društva sklopi brvnaru do krovnih greda (tzv. "rogova"). Ostalo je još da nam stignu nove daske za pokrivanje krova jer postojeći krov po našoj proceni nije bio dovoljan za surove uslove u planini.
05.11.2005.
Otprilike istovremeno je stigao traktor sa daskama i mi tako da smo ih istovarili na nekih 300m strme staze do doma. Nismo ni pomišljali da će to da bude poprilično veliki zalogaj za nas pa smo veče proveli uz dobar zalogaj i smeh.
06.11.2005.
Počeli smo sa prenošenjem dasaka i pokrivanjem krova. Daske su bile sirove i teške tako da smo se i tu dosta namučili ali je dom počeo da dobija željenu formu.
Na svu sreću pristigli su u toku dana još neki članovi društva i uz njihovu značajnu pomoć uspeli smo da pokrijemo krov brvnare daskama i izolacijom od terpapira. Mrak nas je već dobro bio uhvatio ali smo bili sigurni da brvnara neće prokisnuti.
13.11.2005.
Neki prijatelji, koji su čitali ovaj tekst (pišem ga u komadima - kako nam odmiču radovi tako ga dopunjavam), zamerili su mi da nisam poetičan. Šta ću kad sam čovek iz tehničke struke i literarni radovi mi nisu jača strana. Šalu na stranu, još jedan lep dan u prirodi smo iskoristili da nastavimo naš gradjevinski poduhvat. Da bi zaštitili ulaz od hladnoće odlučili smo da napravimo predsoblje koje bi nam ujedno služilo i kao ostava za drva, cipele i neke druge manje potrebne stvari.
Za to nam je trebalo još dasaka koje smo dovukli do lokacije starim oprobanim metodom - na leđima. Na svu sreću, tog dana nas je bilo malo više a i stigao nam je Basko sa Himalaja i doneo sa sobom tajne metode nošenja teškog tereta, koje je pokupio od Šerpasa, tako da je taj dan bio raspoložan i nosio teret za trojicu.
Članovi našeg društva su se pokazali kao pravi majstori za rad sa drvenom građom i slagali su grede kao da su Lego kockice. Naravno, imali smo pomoć drugova iz firme Dalas iz Tutina i šumskog gazdinstva iz Tutina. Mi ćemo im naravno uzvratiti planinarskom gostoprimljivošću i pridobiti ih da postanu članovi našeg društva.
20.11.2005.
Došli smo i ovaj vikend da nastavimo radove ali smo ovaj put imali jedno naizgled lepo ali nezgodno iznenađenje. Pao je sneg i otežao nam prvenstveno nošenje stvari od vozila do brvnare.
Vozila, naravno, nisu mogla puno da pridju tako da smo morali da nosimo malo dužu relaciju i kroz snežni pokrivač od nekih 25-30cm. Doneli smo ostatak limova za krov i neka stakla za unutrašnje prozore koji nisu bili zastakljeni. Udarnički smo radili i uspeli smo konačno da pokrijemo ceo krov i predsoblje. Sad smo definitivno sigurni da nam vremenske neprilike neće oštetiti unutrašnjost brvnare.
27.11.2005.
Ove nedelje smo očekivali veći sneg (čak smo i sanke poneli - naravno da bi lakše nosili stvari za dom a ne da se sankamo) ali je naglo otoplilo i pala kiša tako da se sneg prilično istopio. Ispostavilo se da je to još gore od snega (zbog nošenja stvari, kojih uzgred budi rečeno ima svakog vikenda dovoljno da nam poremeti radove na samoj brvnari tako da nam ovaj sami finiš radova produžava prilično). Naime, ispod snega teku potoci a gde nema potoka ima blata koje nam otežava kretanje zbog klizavosti. To nije bilo nimalo prijatno s obzirom da smo nosili prozore.
No, i to smo izdržali. Zatvorili smo predsoblje daskama i sve pripremili za ulazna vrata koja bi trebalo da postavimo sledeći vikend i time konačno završimo grube radove i počnemo da uživamo u plodovima svoga rada.
03.12.2005.
Grdno smo se prevarili kad smo pomislili da smo završili sa nošenjem velikih stvari do proleća. Na sastanku pre vikenda smo skupili jednu količinu para i odlučili da kupimo izolaciju i lamperiju za krov i naravno da sve to iznesemo do doma. Tom teretu se pridružio još jedan prozor, ulazna vrata (metalna), dva stara frižidera (bez motora naravno jer nema struje) i gromobran. Naravno, za sve to je bila potrebna i gomila eksera i šrafova koji takođe nisu bili laki. Vrata i frižidere je prva grupa planinara iznela u subotu ujutro tako da su ulazna vrata već bila postavljena na dom kad je stigla druga grupa.
Sad nam je dom bio bezbedan jer su vrata prilično jaka. Ostalo je pitanje kako da prebacimo prozor, lamperiju, izolaciju i letve za lamperiju (koje su se pokazale najtežim od svega jer su bile sirove) od puta do doma. To je rastojanje oko 700-800m (pesimisti među nama kažu da ima i čitav kilometar) i iskustvo od prethodnih vikenda nam nije davalo mnogo elana. Nosili smo se mišlju da opet angažujemo neki traktor iz sela da tovar bar približi domu (do ispod brda - kako mi kažemo). Na sreću po nas, Đani Šverko (bivši vozač Formule 1 - za mlađe koji ne znaju) iz PD "SANDžAK" - Sejo, uspeo je da doveze svoj kombi do "ispod brda" i tako nam mnogo ublažio muke. Ovo, naravno, nije prvi put da nas Sejo sa svojim "SECO" kombijem spasi nošenja teškog tereta. Za ovu zimu su preostali samo unutrašnji radovi i sve će ići puno lakše. Užitak u brvnari je kompletan ali da ne bi zaboravili kako je to u prirodi morali smo da zapalimo jednu malu logorsku vatru i uz nju malo da proćaskamo.
10.12.2005.
Opet sneg. Izgleda da će ovaj put ostati do proleća.
Ovaj vikend nismo bili sami. Došli su nam prvi gosti - četiri planinara iz bratskog planinarskog društva "Jelenčica" iz Rožaja. To su mladići koji nas uvek dočekuju na Hajli i obezbeđuju ekipu prilikom uspona. Proveli smo lepo veče uz piće i smeh. Neki su, naravno, bolje podneli piće a neki lošije ali se to sve sredilo sutradan uz veselo podsećanje na dogodovštine iz prethodne večeri. Ovaj put smo doneli jednu malu peć, tzv. "kraljicu", i smestili je u spavaću sobu tako da smo spavali prvi put u toploj sobi. Postavili smo prozore u potkrovlje (tzv. "kalkane") i započeli postavljanje lamperije po unutrašnjoj strani krova. To je priprema za galeriju koju smo predvideli za spavanje i odmor i nadamo se da će se svideti svima a posebno deci.
18.12.2005.
Ovo je prvi vikend od početka izgradnje doma koji nisam proveo na Mokroj Gori. Pošto je ovaj vikend padao sneg (i nije imao nameru da napravi pauzu) odlučili smo da ništa ne nosimo od predviđenog materijala tako da nisam imao sreću da se nešto iznese gore bez mene. Nastavili su da stavljaju lamperiju i koliko sam čuo nije izostalo ni provoda i zato su vikend produžili sve do ponedeljka.
24.12.2005.
Bez obzira što snega ima oko 60cm odlučili smo da iznesemo ostatak materijala za zaštitu brvnare. I kao što to obično biva, meni je zapalo da vučem najteži deo. Naime, naši prijatelji iz Tutina, vlasnici kompanije "DALAS", su nam poklonili deset debelih sunđera koje smo predvideli za spavanje u potkrovlju i imao sam čast da ih dovučem do brvnare (a za vašu informaciju bili su teški kao olovo). Potkrovlje smo konačno potpuno termički zaštitili tako da je spremno za boravak.
Naši vredni majstori iz društva su se potrudili da postave izolaciju i lamperiju u najvećem delu dnevnog boravka tako da bi posle sledećeg vikenda trebalo da dom bude spreman za boravak i odmor, zašta je uostalom i predviđen.
21.01.2006.
Došao je i taj sledeći vikend i naši majstori su ispunili obećanje i postavili lamperiju u dnevnom boravku tako da smo dobili jednu celinu u kojoj može ugodno da se boravi.
Kao i svaki vikend, ponadali smo se da ćemo moći da prebacimo do doma nove metalne krevete. Krevete smo dobili od Vojske SCG zahvaljujući nesebičnom zalaganju Saše Premovića, kapetana prve klase i načelnika Vojnog odseka u Novom Pazaru od Komande garnizona 37. mtbr u Raški. Komandant garnizona u Raški nam je, pošto se i sam bavio sportom i shvatajući situaciju u kojoj gradimo ovaj dom, dozvolio da privremeno koristimo te krevete. Odustali smo od nošenja kreveta jer nas je Hodo na vreme upozorio da ćemo ih vrlo teško izneti što smo vrlo brzo shvatili - već posle prvih koraka kroz sneg koji je na pojedinim mestima bio i po metar dubok.
Taj sneg smo morali da skinemo sa krova brvnare jer će sigurno pasti još do kraja zime i ne bi bilo pohvalno da nam ovaj beli pokrivač svojom težinom pokvari sav trud koji smo uložili ovih meseci. U svakom slučaju dom je sad spreman za boravak a nama je ostalo da uživamo u čarima zime na prelepoj Mokroj Gori. Sad stavljam tačku na ovaj tekst i nadam se da sam Vas bar malo približio događajima koji su se odvijali tokom izgradnje doma. Izvolite, budite naši gosti.
Metko
|
